GheTTo

Djavo
2009/07/26,21:17

Đavo

Skoči na: navigacija, pretraga
Đavo zaleđen u centru Kokita, devetog kruga pakla u Božanstvenoj komediji

Sotona (heb. שָׂטָן, arap. שִׂטְנָא, lat. Sátanas, sa prvobitnim značenjem u hebrejskom jeziku „protivnik“, „tužitelj (pred sudom)“ (Ps 109;6; usp. Za 3.12;Jb 1.6; Za 3.12)) u religiji predstavlja personifikaciju zla, neprijatelja ljudima i Bogu, palog anđela, demona ili manje božanstvo.

Đavo u slovenskoj mitologiji [uredi]

Vrag ili đavo kakav se susreće i zatiče u srpskim narodnim verovanjima i umotvorinama, izgrađen je nakon pokrštavanja Slovena, pod snažnim uticajem crkve. Uzroke ovoj pojavi treba tražiti u staroj slovenskoj mnogobožačkoj veri. Na Đavola su prenesene funkcije i mitovi koji su se ranije vezivali za neke od slovenskih vrhovnih bogova, a isto se dogodilo i sa germanskim Vodanom i slovenskim Crnobogom.

Ličnost je jako složena. Nijedan drugi demon nije imao tako raznoliku istoriju; ni jedan drugi nije preopterećen tolikom nasledstvom iz stare vere. I dan-danas se naziva imenom nekadašnjeg slovenskog vrhovnog boga (V. Čajkanović): to je ime Daba, koje je hipokoristika od imena Dabog. Zajedničko slovensko ime za đavola (ruski „čort“, češki „čert“, poljski „čart“, lužičko-srpski „cart“) prvobitno je bila epiklaza ne za Đavola, nego baš za Daboga, koji je bog čaranja (par exellence). Đavo se ponekad može činiti i dobar demon, ili bar ne toliko crn kao što ljudi govore - on velikodušno leči bolesnu ženu, uči ljude lekarstvu, nagrađuje čoveka koji mu je spasao život, održava datu reč čak i kad ne mora itd.

Po ovim svojim najvažnijim oznakama, đavo je zamenik paganskog vrhovnog boga, pa otuda i potiče njegov udeo u kultu, naročito ako je reč o nekoj nedozvoljenoj radnji, uvek se apeluje na Đavolovu pomoć ili se (žrtvama, zaklinjanjima, molitvama) utiče na njega da barem ne smeta. Otuda verovatno i poslovica „Uždi svecu jednu svijeću, a đavolu dvije“. Đavo ima neke osobine i telesne karakteristike koje su na njega prenešene sa drugih demona. Na primer, kada se kaže da su „đavoli u noći jahali i zanosili putnike“, može se reći da je to posao i vukodlaka i drugih noćnih demona, a kada Đavo čini ljudima sitne prolazne pakosti, dosađuje im i „pravi komendiju“, to u osnovi znači da se radi o običnom šumskom demonu (a ne Đavolu), kome zadovoljstvo čine nestašluci. Takvi demoni su bili grčki Sileni i Satiri i rimski Fauni (ili kod Srba Silvani), pa su čak neka spoljašnja obeležja identična: kozije noge, jarčeva brada, uši „kao u vola“

 

Đavo u hrišćanstvu [uredi]

Đavo (Vrag, Sotona, Lucifer) je božije stvorenje, anđeo otpadnik, bogoodstupnik iz starog zaveta, uzročnik pada čovečanstva u greh. Hrišćanska dogmatika je nastavila jevrejsku proglasivši ga za protivnika Sina božijeg i neprijatelja ljudi, oca laži - personifikaciju greha i zla. Istu ideju koriste i neke druge monoteističke religije kao što je islam.

Po hrišćanskom ubeđenju njegove moći su najveće tamo gde su se ljudi najviše udaljili od Boga, te ih on može vezivati i koristiti za sebe i svoje poslove, bez njihove volje. Sa druge strane oni koji se nisu udaljili od Boga i podlegli đavoljem uticaju, usled jake volje ili ljubavi, imaju moć nad njim i njegovim sledbenicima. Čak se i Đavo pokazuje poslušnijim Bogu, na ukoravanje ljudi koji voljno ili nevoljno postaše neposlušni, te otpadnici i bogoodstupnici.

Đavo u filozofiji [uredi]

Holandski filozof Baruh Spinoza negira antropomorfizam u religiji. Za njega nije čovek i ne treba mu pripisivati ljudske osobine ili moralne kvalitete. Bog nije isključivo dobar; njegovi postupci mogu ljudima, iz njihove ograničene perspektive, izgledati zlim. Ali zlo je takođe deo Boga - njegova suprotnost ne postoji, jer je njegova bezgraničnost i to uklopila u sebe.[1] Nepostojanje đavola Spinoza ontološki dokazuje:

Shvatimo đavola, kako to neki hoće, kao jedno misleće biće, koje uopšte ne želi, niti čini dobra, i koje se dakle potpuno suprostavlja Bogu. A to znači da je ono zaista vrlo bijedno i, ako molitve mogu pomoći, onda bi se za njegovo spasenje moralo moliti. Ali pogledajmo da li jedno takvo biće može i za trenutak postojati, i odmah ćemo naći da to nije tako; jer iz savršenstva neke stvari proizilazi cjelokupno njeno trajanje, i ukoliko ona u sebi ima više stvarnog i božanskog, utoliko je i postojanija; kako dakle može postojati đavo, koji u sebi nema ni najmanje savršenstva? Sem toga, postojanost ili trajanje kod jednog modusa misleće stvari javlja se samo u jedinstvu koje, prouzrokovano ljubavlju, takav modus ima sa Bogom. Pošto je u đavolu data upravo suprotnost tome jedinstvu, nemoguće je da ono i postoji.[1]

                                                                                                         -Todor

Tosha & Bokey
2009/07/26,19:00
moja kutja vredi oko milion evrica,
ima full opremu za snimanje pornica.
Svaka koja udje odma puca joj klitja!
jer mi smo kumitji i jebemo kao dva detlitja.
muka mi pripala od prevelikog pitja,
jetra mi je brate ko mudo od kunitja.
Ispred kafitja ceka me moj fitja.
Teramo po gradu,pa na neku zurku,
posle fitjka palimo na gurku.
Kada stigne kutji ja plaknem se malo,
sednem u fotelju i zalim se bogu sto se notjas nista nije dalo.
onda legnem da spavam malo,
jaja me bole ko da mi na njih 300 zena palo.
Sanjam livade i planine,kako se sheta,
a Konor Sara mi usput brise sline.
Samo cekam uzbudjenje da me mine,
odmah ce kobas moj kao pushka da okine.
U snovima svojim jebe ja sve redom,
jebem cak i profesorku dok po tabli pishe kredom.
Snovi mi se svrshavaju sa dobrom atmosferom,
u pornicu zavrsavam cesto sa nekom baba serom.
Ostavim joj sitju i pobegnem iz sna.
Tada shvatim bato da budala sam ja!

Cannabis
2009/07/26,18:23

Cannabis

                                                        CANNABIS

Narkomanija kao oblik zavisnosti od hemijskih sredstava uključuje kompulzivnu upotrebu sredstava koja izaziva i zavisnost od droge, a karakterišu je:
 

- neodoljiva žudnja za nastavljanjem uzimanja droge - psihoaktivne supstance (tj. supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje i ponašanje) prirodnog ili sintetičkog porekla;
 

- dugim uzimanjem droge dolazi do porasta tolerancije, pa se količina droge povećava radi postizanja odgovarajućeg farmako-dinamičkog i psihološkog efekta;
 

- psihička ili fizička zavisnost, ili i jedna i druga;
- apstinencijalni sindrom, nakon prestanka uzimanja droge;
- štetne posledice za pojedinca i društvo.

 

Znatiželja, nezadovoljstvo i “mladalačka pobuna protiv sveta”, želja za prihvatanjem u društvu koje im imponuje, nesigurnost i nedostatak samopouzdanja – samo su neki od stotinu razloga zbog kojih mladi ljudi počnu eksperimentisati s drogama. 
 
Roditelji, u večnoj trci da porodici osiguraju “normalan” život, mogu se naći u situaciji da ne reaguju na vreme. Ponekad se i roditelji koji misle da rade “najbolje” nađu pred zidom i užasnom spoznajom da se njihovo dete kocka sa budućnošću i životom.

 

Zato, treba naći vremena i razgovarati, treba poznavati svoje dete. Baš kao što dete učimo o rešavanju drugih životnih problema i situacija, tako ne treba zatvarati oči ni pred drogama. Mladi čovek mora naučiti kakva mu zaista opasnost preti. Porodična sreća, pa i život mogu biti cena kojom se plaća zanemarivanje i pomisao “Moje dete se ne drogira, to rade neka druga deca”.
 

Roditelji, po pravilu, kasno primete da im je dete zavisnik od droga. Deca koriste drogu i po nekoliko godina, a njihovi roditelji to saznaju, recimo, tek u poslednja dva meseca. Osim što su zauzeti i preokupirani borbom za osiguranje egzistencije, najčešće su roditelji "slepi za promene u ponašanju kod svoje dece". Štaviše, roditelji obično negiraju promene u detetovom ponašanju. 

 

Vreme počinjanja konzumiranja psihoaktivnih supstanci u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Čak se kod sve mlađih i mlađih adolescenata, kod dece od 12, 13 ili 14 godina uspostavlja zavisnost ili zloupotreba uzimanja droga. S obzirom da adolescenti još nemaju sopstvenu organizovanu ličnost, oni žele da se identifikuju sa vršnjacima, da postanu deo plemena u kome neće da štrče ni na koji način.
 

 

Ogromna je želja za dokazivanjem, ogromna je radoznalost adolescenta.
 

Adolescent tek utvrđuje granice svojih mogućnosti. On ne zna koliko daleko može da trči, koliko može da voli, koliko može da podnosi bol. Jedna od njihovih važnih osobina je omnipotencija. Misle da mogu da ostvare sve što požele, da mogu da nadvladaju sve prepreke. 

Oni nisu svesni da se zavisnost uspostavlja brzo i da se iz nje izlazi veoma teško. Kao što je rekao Nathaniel Emmons: 

“Navika je kako najbolji sluga, tako i najgori gospodar.” Navika (habituacija) se u savremenoj literaturi svrstava u psihičku (emocionalnu) zavisnost.

Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kojem osoba oseća jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadržao osećaj dobrog psihičkog stanja i zadovoljstva. Pretežno psihičku zavisnost uzrokuju kokain, kanabis i neki halucinogeni. Ostali (opijati, amfetamini, neka sredstva za smirenje itd.) uzrokuju i psihičku i fizičku zavisnost, a samostalna fizička zavisnost je jako retka.
 

Fizička zavisnost je rezultat tkivne, odnosno ćelijske adaptacije na drogu. Droga postaje deo poremećenog metabolizma zavisnika i u slučaju naglog prekidanja konzumacije droge dolazi do apstinencijalnog (psihoorganskog) sindroma. On se ispoljava žudnjom, vegetativnim sindromom i somatomotornim simptomima, a u retkim slučajevima i konvulzijama i psihotičnim fenomenima. 
 

Tolerancija na droge je stanje u koje organizam dolazi nakon dugotrajnog uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno povećavati dozu. Za sredstva koja imaju slična svojstva i način delovanja javlja se kombinovana (ukrštena) tolerancija.

 

Širenje zloupotrebe droga može se protumačiti na nekoliko načina. Posledica je širenja i jačanja međunarodnog kriminala sa povećanjem proizvodnje i ponude; promenom kvaliteta življenja i povećanim zahtevima koje moderno društvo stavlja pred čoveka. 

 
 

Rizične grupe
 

Zloupotreba droge prisutna je u svim dobnim grupama, ali je ipak najrizičniji uzrast - adolescentno doba. "Krivci" za to su novi načini zabave, trendovi, pozitivni stavovi prema drogama, materijalistička filozofija, hedonistička orijentacija prema životu, povodljiv adolescentni karakter itd. 
 
Osećaj inferiornosti i nedostatak samopoštovanja; loše socijalne prilike u porodici, nedostatak roditeljske pažnje i ljubavi doprinose verovatnoći da će adolescent posegnuti za drogama.

 
 

Psihodinamski faktori uzrokagf narkomanije
 

Bitan etiološki (uzročni) faktor u pojavi narkomanije je poremećaj ličnosti. Teškoće prilagođavanja su različito uslovljene. Psihodinamske škole koje naročito studiraju patogenetske faktore društva koji uslovljavaju poremećaje ličnosti navode da su faktori međuljudske konkurencije, vrednovanje slabijeg i jačeg, povod za stvaranje psihičke tenzije i straha kao njene posledice. 
 
Taj strah iscrpljuje energiju ličnosti i dovodi do teškoća prilagođavanja. Odbrana od tog straha, svesno ili nesvesno ugrađenog u ličnost, može između ostalog biti i narkomanija.
 

Prema tome, gledano sa psihološkog stajališta, narkomanija je simptom bolesti, a ne poseban entitet. Sa socijalnog stajališta, ipak je treba klasifikovati kao posebnu bolesnu reakciju, jer su njene asocijalne posledice specifične. 

Dok npr. veliki broj neurotika uspeva zadržati produktivan stav u društvu, narkomani u pretežnom broju slučajeva postaju asocijalni, naročito pasivnošću prema dužnostima koje društvo postavlja kao nužne (školovanje, posao, brak i dr.).
 

Narkomanija se najčešće javlja kod sociopatskih ličnosti i karakternih neuroza. Kod narkomana, osnovni okviri ličnosti ispunjeni su gubitkom interesa za širu i užu okolinu, smanjenjem produktivnosti, postepenim opadanjem gipkosti psihičke energije.
 

Zanimljivo je okupljanje narkomana. Oni u svoje grupe nerado primaju osobe koje ne uživaju u opojnim sredstvima. Ovo okupljanje, prema mišljenju nekih autora, ne potiče samo iz opreza prema vlastima, nego i odatle što interpersonalne veze narkomana imaju svoje posebne crte. 

Zbog njih, ulazak drugih osoba ugrožava homogenu klimu vlastite grupe, tako ugodnu narkomanima. Izdvajanje narkomana uslovljava i društvo, jer ih sa sociološke tačke posmatranja smatra asocijalnim i manje vrednim.

 
 

Kategorije konzumenata
 

Osobe koje uzimaju droge uslovno se mogu podeliti u dve grupe: u prvoj se nalaze tzv. "uspešni konzumenti" koji uzimaju droge u svrhu stimulacije i smirenja, a služe im kao pomoć u trci za materijalističkim ciljevima modernog društva (karijera i zarada novca). U drugu skupinu pripadaju oni koji beže od stvarnosti jer misle da su nesposobni za život, neuspešni i nedovoljno poštovani.
 

Podaci o broju zavisnika moraju se uzeti s rezervom jer se do podataka može doći samo posredno, preko registrovanih zavisnika u medicinskim institucijama, preko smrtnih slučajeva izazvanih predoziranjem ili putem registrovanih kriminalnih aktivnosti. 

                                       CANNABIS LEK  !? 

 Panduri je vole :)

Ovo je homeopatski lek napravljen od cannabis-a.

Osobe kojima se prepisuje ovaj lek su psihički veoma pokretljive, a nekada i vidovite (mogu da imaju vizije budućih događaja). Kada nešto opisuju često koriste reči lepo ili užasno i često koriste superlative, naročito kada govore o drugim ljudima, svojim prijateljima, roditeljima. Idealizuju stvari i ljude oko sebe. A nekada osećaju da su oni sami baš suprotno od toga – užasni, bezvredni, bez samopouzdanja, osetljivi na kritiku.


Smeju se i na najmanji povod, tako da na druge ostavljaju utisak srećnih, živahnih, blistavih i uzbudljivih osoba. Često se žale da osećaju kao da se nalaze na pogrešnom mestu, da nisu uspeli da uđu u svoje fizičko telo i da im je mesto na nebu.


Vide samo dobro i zlo, ne prihvataju činjenicu sa lošim stanjem na ovom svetu, zato delove tog sveta i idealizuju. Balansiraju između neba i zemlje, iz euforije i blaženstva padaju u depresiju. Nekada su čak sloni samoubistvu. Kada su u depresiji slušaju klasičnu muziku.


Imaju osećaj za nestvarno, nemaju osećaj za vreme. Veoma su zaboravnni. Vole da plešu. Od oboljenja je uobičajena anemija i problemi sa menstrualnim ciklusom kod žena.


Ovaj lek se prepisuje i osobama koji baš koriste cannabis ( marihuanu) kao drogu. Ove osobe kao da se dokazima moraju izvući iz svakog intelektualnog škripca u koji su upali. Za očigledne situacije primenjuju složenu loguku, jer su najčešće nesposobni da stvari reše direktnim putem. Lek pomaže za lečenje zavisnosti ukoliko zavisnik želi lečenje.

                                            NEMA NICEGA LOSHEG U TOME STO SE DROGIRATE Money mouth

                                                                    CANNABIS PARTY

                                                    party 

 

 

shvatila sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju, gubimo sezdeset sekundi svetlosti...
2009/07/26,18:22
 



VOLIM TE su najjeftinije i najskuplje rechi...

...jer se najlakshe prodaju, a najvishe vrede.

Ako sam potroshila dah da ih izgovorim tebi..

...potroshitju plutja da dokazhem da nisu uzalud izgovorene.
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Ti si jedino shto mi je potrebno za sretju...

...ako sretja postoji bez tebe, ja je ne zhelim...

...ako nisi deo mog zhivota nema svrhe zhiveti...

...jer jedino sa tobom osetjam da sam zhiva.

Zhivim da bih te volela...

...volim te da bih te imala...

...spavam da bih te sanjala...

...budim se da bih te videla.

Bez tebe je sve nishta...

...a sa tobom je nishta sve.

Jedino tebe volim i jedino ti mi znachish...

...i to je jedino shto tje sutra biti isto kao danas...

chak iako se sve ostalo promeni.

Danas te volim mnogo vishe nego juche...

...ali i mnogo manje nego sutra...

Volim te zato shto si mi dao ljubav...

a ljubav volim jer si mi je ti dao.

Tog dana kad ja prestanem da te volim...

...ljubav tje prestati da postoji.

Znam da nisi jedini na svetu...

...ali za mene si ceo svet.

Da sam sklapala deo po deo mushkarca svojih snova...

...spolja i sa svim njegovim osobinama, dobila bih tebe...

...bash takvog kakav jesi.

Sve shto imam, sve shto jesam i sve shto osetjam pripada tebi

  Jer ti to zasluzhujesh... 

bez obzira na sve.

 

Aleksandar Knezevic Knele
2009/07/26,17:46
          s  Knele

Biografija

Aleksandar Knežević je rođen 1971. godine u porodici Vladanke i Dušana Kneževića kao prvo dete. U osnovnoj školi je bio odličan đak, kada je imao dvanaest godine jedva je preživeo penacilinski šok a pet godina kasnije je zbog svog mladalačkog revolta sevnuo blic fotoaparata u oko i gotovo oslepeo. Na Voždovcu je bio poznat kao sportista i vatreni navijač Crvene zvezde. Početkom devedesetih godina upoznaje najpoznatijeg Voždovčanina Đorđa Božovića zvanog Giška sa kojim postaje veliki prijatelj. Knele se najčešće družio sa ljudima poput Radovana Lagundžina zvanog Žabac, Romea Savića zatim Mirka Tomića zvanog Bosanac a bio je vrlo blizak sa ubicom Ljube Zemunca, Goranom Vukovićem zvanim Majmun šefa Voždovačkog ganga.[2]

[uredi] Prvo ranjavanje

Pošto se aktivno družio sa Giškom, Knele se 1991. godine pridružio Srpskoj gardi i otišao na ratište u Borovo selo kraj Vukovara. Zajedno sa Giškom i Branislavom Matićem Belim bio je učesnik čuvene demonstracije koja se odigrala 9. marta. 1991. godine u Beogradu. Posle demonstracija 9. marta, postaje zvanični telohranitelj Vuka Draškovića. Iste godine pošto je Knele želeo da ima udela u poslovima oko auto-otpada dolazi u sukob sa poznatim velegradskim kockarom Zoranom Kovačevićem Kočom. Sukob ove dvojice kulminirao je kada ga je posle kraće rasprave u prepunom klubu "Tifani" mladi Knežević upucao u noge. Maja meseca 1992. godine ispred kafića "Freska" u ulici Vuka Karadžića broj 12. posle žestoke svađe i vređanja na nacionalnoj osnovi Milan Janković, momak iz Bijelog Polja, ranio je Kneleta u predelu prepona koji je ubrzo prevezen u Klinički centar. Nakon ovog ranjavanja Knele je napadnut i u jednoj automehaničarskoj radnji i samo je pukom srećom izbegao smrt. Bio je učesnik mnogih pucnjava po Beogradu, učestvovao je u obračunu ispred restorana "Poslednja šansa" i diskoteke "Luv" na Voždovcu. Nedugo zatim ispred kluba Nana na Senjaku, dve maskirane osobe, naoružane kalašnjikovima, istrčavši ispred Kneletovog poršea ispalile su više hitaca. I ovog puta Knele je imao sreću pošto se podvuko pod volan automobila, pa je prošao samo sa ogrebotinom, dok je porše bio oštećen na više mesta.[3]

[uredi] Smrt

Nedugo posle svih ovih događaja, Knežević je jedne noći u prepunom hotelu Jugoslavija, naočigled svih gostiju sa ruku jednog gosta uzeo skupocen sat i ključeve od automobila, "nisan patrol" podcenivši gosta, koga nije ni poznavao, Knežević je sav odušljen napustio hotel. Čovek kome je Knele konfiskovao džip zvao se Miodrag Cvetinović inače zet Radeta Ćaldovića Ćente.[4

Knele

Aleksandar Knezevic Knele simbol vremena i generacije zeleo je sve i odmah......

U apartmanu 331 hotela "Hajat" u novom beogradu, 28. oktobra 1992. godine ubijen je Aleksandar Knezevic Knele, dvadesetjednogodisnjak iz naselja Brace Jerkovic. Kneletovo telo je pronadeno sledeceg dana u 15 casova.
Nekoliko dana posle ubistva niko od Knezevicevih prijatelja nije mogao da pretpostavi ko bi mogao da bude ubica. Pojedinost koja je sve zbunjivala bio je podatak da je Knezevic, ocigledno, pustio ubice u sobu. Bilo je poznato da je inace izuzetno oprezan, da vise puta proverava koga pusta u sobu, da je pistolj drzao cak i kada bi primao bliske prijatelje.
U "Freski", omiljenom Kneletovom kaficu, posto se culo za ubistvo, nije bilo muzike. Velika grupa mladica, koji su izgledom oponasali Kneleta, odbijala je svaki razgovor.
Tih dana, novine su se citale od zadnjih stranica. Ako mozda i nije bio prvi u nizu, generacije samo Beogradu svojstvenih desperadosa, onih koji su hteli sve, i to odmah, Knele je ubrzo zauzeo vodece mesto. Svojim izgledom i nacinom zivota iskazao je najdublje zelje velikog dela svojih vrsnjaka. Njegov otac svedoci da ga je vise puta upozoravao na opasnosti.
Knele mu je odgovarao: "Bolje da zivim jedan dan kao covek, nego ceo zivot kao bednik. Pusti me, ovo je moj zivot".
Na Kneletovu sahranu doslo je nekoliko hiljada ljudi. To je svet koji ima svoju fizionomiju i psihologiju, nepisane zakone.Svi su ozbiljni, napeti, nose italijanska odela, cipele, listom kratko osisani, poput Kneleta. Puno lepih devojaka koje neprekidno placu..........."
Rezignirani inspektor SUP-a nam je u to vreme izjavio: "Knezevicev otac napada policiju da ga je ubila, tvrdi da mu se sin nije bavio kriminalom. Nikada, medutim, nije objasnio otkuda njegovom sinu 'porsche', vredan 80 hiljada maraka, novac da menja hotele. Mozda je radio preko omladinske zadruge?"

 

Čestitamo!
2009/07/26,17:39
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu